Менаџмент
Душан Бајатовић, инжењер електротехнике и дипломирани економиста. Рођен је 1967. године. Влада Републике Србије 23. октобра 2008. године именовала га је за генералног директора Јавног предузећа „Србијагас“. Бајатовић је и посланик у Народној Скупштини Републике Србије.
У мају 2009. године, у руском летовалишту Сочи, генерални директор ЈП „Србијагас“ Душан Бајатовић потписао је са председником Управног одбора компаније „Гаспром“ Алексејом Борисовичем Милером Основни споразум о сарадњи за пројекат „Јужни ток“ на територији Србије. Неколико месеци касније, приликом посете руског председника Дмитрија Медведева Србији, Бајатовић и Милер у Београду потписују Уговор о формирању заједничког предузећа за Подземно складиште гаса Банатски Двор и Меморандум о гасоводу „Јужни ток“. Новембра 2009. године у Швајцарској оснивачки акт заједничког предузећа Србијагаса и Гаспрома „Јужни ток Србија“ генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић потписује са директором пројекта „Јужни ток“ у компанији „Гаспром“ Павелом Одеровим. Почетком фебруара 2010. године у Банатском Двору потписе на оснивачки уговор заједничког предузећа за подземно складиште гаса ставили су Душан Бајатовић и директор компаније „Гаспром Германиа“ Андреј Бирјулин. На заседању Европског бизнис конгреса у јуну 2010. године у Кану, директор Србијагаса изабран је за члана Председавајућег Комитета ове асоцијације, која окупља 117 компанија из 23 европске земље.
У ранијој професионалној каријери Душан Бајатовић више пута је биран на одговорне дужности у државним органима – био је посланик и шеф одборничке групе Социјалистичке партије Србије у Скупштини Државне заједнице Србија и Црна Гора, затим у Народној Скупштини Републике Србије, као и у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине. Такође, био је и потпредседник Извршног већа Војводине, члан Извршног одбора Регионалне привредне коморе Нови Сад, генерални секретар Омладинског савеза Србије, као и члан бројних других друштвених организација и стручних институција. Оснивач је и ранији директор Телевизије Мост у Новом Саду. Од јуна 2019. године Душан Бајатовић је и генерални директор Фудбалског клуба „Војводина“ Нови Сад.
Говори енглески и руски језик.
Блаженка Мандић је дипломирани економиста. Рођена је 1962. године у Карловцу (Хрватска). Диплому Економског факултета у Осијеку стекла је 1985. године. Поседује сертификат овлашћеног рачуновође. Од 1985. до 1994. године радила је на пословима шефа рачуноводства. Од 1994. до 2013. године запослена као финансијски директор компаније „Stylos“ Нови Сад. 2013. године именована је за заменика генералног директора ЈП „Србијагас“. На тој функцији се и тренутно налази. Поседује дугогодишње професионално искуство у области економских послова и управљања у привреди. Удата је и има једно дете.
Mр Милан Ђукић је рођен у Новом Саду 1974. године. По струци је магистар правних наука. Основне студије је завршио на Универзитету у Новом Саду на Правном факултету, а 2005. године завршио је специјалистичке студије „Право енергетике” на Правном факултету у Београду. 2011. године је положио правосудни испит, а 2014. године магистрирао са тезом „Уговор о продаји природног гаса”.
2000. године запошљава се у “Нафтној индустрији Србије, НИС-гас”, одакле 2005. прелази у ЈП „Србијагас” где и данас ради. Првобитно обавља функцију директора сектора правних и кадровских послова, а од јануара 2015. је на месту извршног директора Функције за правне, кадровске и опште послове.
Члан је Радне групе за Реструктурирање ЈП „Србијагас“. У свом досадашњем радном искуству био је ангажован као члан комисије на међународном тендеру за избор извођача радова целокупног пројекта „South Stream” у Србији, затим као члан Радне групе за реализацију пројекта „South Stream Serbia”. Руководилац пројекта решавања имовинско правних односа на траси магистралог гасовода „Бугарска граница-Граница Мађарске“, као и гасовода: магистрални гасовод „Александровац-Копаоник-Рашка-Нови Пазар-Тутин“, магистарални гасовод „Београд-Ваљево-Лозница“, магистрални гасовод „Врање-Бујановац-Прешево-Граница Сев. Македонија“.
У професионалној каријери био је председник Управног одбора „Гас-Промет Пале“, председник Надзорног одбора „Агрожив а. д.” из Житишта, председник Надзорног одбора „Институт за кардиоваскуларне болести Војводине” Сремска Каменица, као и члан УО „Српске фабрике стакла” и „МСК Кикинда“. Тренутно је председник НО „Специјална лука Панчево”.
Крајем 2019. године преузима функцију ВД генералног директора „Нови Сад-Гас“.
Од 2007. до 2022. године био је председник Рукометног клуба „Војводина” који је у том периоду остварио низ запажених резултата у Србији, регионалној СЕХА ГАЗПРОМ лиги, и европским ЕХФ такмичењима, укључујући и 19 домаћих трофеја, као и 9 везаних титула државног првака Србије.
Са РК „Војводина” добио је Новембарску повељу Града Новог Сада и признање „Hello Awards 2014”, као и престижну „Спартакову награду” за 2015. годину.
Добитник је Хиландарске повеље 2016. године.
Говори енглески језик.
Ожењен je и има двоје деце.
Љиљана Вудраковић је дипломирани економиста. Рођена је 1972. године у Новом Саду. Диплому Економског факултета у Суботици, Одељења у Новом Саду, на Одсеку Унутрашња и спољна трговина“, стекла је 1995. године. Поред наведеног поседује следеће лиценце: брокер за трговање хартијама од вредности и другим тржишним материјалом, овлашћени рачуновођа, судски вештак за економско-финансијску област, ужа специјалност књиговодство-рачуноводство.
Своје професинално искуство стицала је у привреди и финансијским организацијама, обављајући послове из економско-финансијске области на руководећим радним местима.
Пре почетка рада у Јавном предузећу “Србијагас” обављала је функцију финансијског директора у а.д. “Албус” Нови Сад.
Од 2012. године запослена је у Јавном предузећу “Србијагас” у Функцији за финансијске послове. Поред редовног посла активно учествује у раду стручних тимова. 2015. године именована је за Извршног директора за финансијске послове.
Члан је Савеза рачуновођа и ревизора Србије.
Удата је и има двоје деце.
Драган Вучур је дипломирани машински инжењер. Рођен је 1964. године.Диплому Машинског факултета Универзитета у Мостару стекао 1991. године. Стручни испит за пројектовање и изградњу положио 1994. године у Београду, а годину дана касније завршио и Стручни испит за техничко руковођење гасоводним системом,специјалистичке студије „Право у енегетици“ завршио на Београдском Правном факултету 2005. године. По завршетку студија годину дана радио у предузећу „Промаг“, Сарајево (БиХ), на пројектима изградње гасоводних објеката у Војводини. Од 1992-2005. године радио на више одговорних функција у предузећу „НИС-Гас“, на пословима Инжењера за дистрибуцију природног гаса, затим Руководиоца Службе транспорта природног гаса, тј. Техничког руководиоца РЈ „Метангас“ Панчево и Управника ове Радне јединице. Од 2002-2005. године био је Руководилац Сектора дистрибуције природног гаса у „НИС-Гас“-у, а од јуна 2005. године до октобра, када је реструктурирана Нафтна индустрија Србије, био је Помоћник директора задужен за техничке послове, односно Технички директор. Од оснивања ЈП „Србијагас“ до јануара 2006. године радио је на месту Помоћника директора у Сектору дистрибуције, а затим одлази у Агенцију за енергетику Републике Србије, где учествује у креирању већине најважнијих докумената за функционисање тржишта природног гаса. Од јуна 2006. до априла 2008. године радио је у Нафтној индустрији Србије, и то на функцијама Помоћника извршног директора НИС-Петрола задуженог за развој и инвестиције, затим као Заменик извршног директора НИС-Петрола, да би у августу 2007. био именован на функцију Извршног директора НИС-Петрола. Од априла 2008. године налази се на месту Извршног директора за комерцијалне послове Јавног предузећа „Србијагас“, где активно учествује у почетку примене Тарифног система, као и у процесу реорганизације трговачког дела компаније, у складу са европским директивама и Уговором о енергетској заједници.
Професионално искуство стекао је и у интензивном раду на гасификацији Војводине и сарадњи са локалним самоуправама и дистрибутерима, едукацији кадрова у области гаса, учешћу у изради Закона о енергетици и подзаконских аката, која третирају област природног гаса, сарадњи са страним и домаћим консултантима у креирању тржишта природног гаса у Републици Србији, учешћу у раду на пројекту унапређења пословних процеса са компанијом „Royal Dutch Shell“ на реорганизацији НИС-а, као и учешће у пројекту „Хармонизација легислативе и техничке регулативе земаља југоисточне Европе на бази DVGW норми и препорука“. Учествује у раду Радног комитета за дистрибуцију WOC 4 Међународне гасне уније и ради на реализацији плана имплементације Уговора о оснивању енергетске заједнице у области социјалне политике и заштите угрожених потрошача.
Члан је неколико међународних и домаћих професионалних организација, међу којима Удружења за гас Србије, Удружења за нафту и гас (YUNG), „Geneva Gas Centre“ и Међународног удружења за гас (IGU).
Говори енглески, а служи се и руским језиком.
Ожењен је и има двоје деце.
Јовица Будимир je дипломирани машински инжењер. Рођен je 1966. године. Диплому Машинског факултета у Новом Саду, смер Хидропнеуматска техника, стекао je 1994. године. Поседује личне Лиценце за пројектовање (број 330S93506) и изградњу (број 430236503) гасоводних објеката. Професионално искуство започео у Термоелектрани-топлани Нови Сад, где је од 1994-1996. године радио на одржавању котловског и турбинског постројења. У предузећу НИС-Гас, правном претходнику Јавног предузећа „Србијагас“ радиo je од 1996. године и то на следећим пословима: Стручног надзора на изградњи гасoводних објеката, руководиоца Одељења у Служби инвестиција, руководиоца Службе инвестиција, директора Сектора за инвестиције ОД Нови Сад, а 2006. године именован је на функцију Извршног директора за инвестиције. Тренутно обавља и функцију Извршног директора Оператора транспортног система ОТС-а.
Најзначајнији објекти, на којима је водио стручни надзор и инвестициону изградњу, између осталих, су: Разводни гасовод високог притиска Госпођинци-Сомбор, у дужини од 85 km, DN 400, инвестиционе вредности 10 милиона евра, затим Разводни гасовод високог притиска Госпођинци-Футог, дужина 31 km, DN 400, инвестиционе вредности 5 милиона евра, Главне мерно-регулационе станице Сомбор, Врбас, Кула, Руменка, Апатин, изградња прелаза испод Дунава HDD метода, у дужини од 4 km, DN 750, инвестиционе вредности 4,5 милиона евра, као и изградња дистрибутивних гасних мрежа у Црвенки, Апатину итд.
Члан је Међународне гасне уније од 1997. године и активно учествује у раду Комитета WOC 5 – примена гаса.
Говори енглески језик.
Ожењен је и има двоје деце.
Милан Здравковић је дипломирани машински инжењер. Рођен је 1964. године у Београду. Након завршене Математичке гимназије, диплому Машинског факултета Универзитета у Београду, ваздухопловни одсек, стекао је 1991. године. Професионално искуство започео је током израде дипломског рада у Техничкој оперативи Југословенског аеротранспорта закључно са почетком 1992. године када заснива радни однос у ЛОЛА Институту, у то време званичном ИБМ центру компетенције високих технологија за Југоисточну Европу. У периоду 1992 – 1998 године ангажован је као стручни сарадник на ЦИМ системима (компјутером интегрисана производња) у оквиру чега је руководио бројним пројектима примене сложених софтверских система пројектовања индустријских електромашинских система. У периоду 1998 – 2002 године у ЛОЛА Институту налази се на позицији директора маркетинга и руководиоца пројеката. У предузећу НИС-Енергогас, правном претходнику Јавног предузећа „Србијагас“, ради од 2002. године на месту Руководиоца Радне јединице Развој, да би оснивањем ЈП „Србијагас“ 2005. године именован на место директора Сектора Развој ОД Београд. Том приликом обавља послове припреме, израде планова и програма гасификације територијие Србије. У периоду од 2014-2017. био је на месту помоћника генералног директора за економику, а од 2017. године је извршни директор Функције Оператора дистрибутивног система.
Члан је Међународне гасне уније (ИГУ) – програмске радне групе А – Одрживи развој, где је током свог вишегодишњег ангажовања добитник два признања. Почасни је придружени члан грчког Института за енергију југоисточне Европе (ИЕНЕ). Руководилац је ДВГW радне групе РГ6 – Пројекат хармонизације законске и техничке регулативе у гасном сектору југоисточне Европе. Члан је више радних група у оквиру сарадње са Секретаријатом Енергетске заједнице као и институцијама Европске комисије..
Говори енглески и служи се немачким језиком.
Ожењен је и има двоје деце.
Надзорни одбор
Проф. др. Муамер Реџовић је доктор економских наука, чија је ужа специјалност – менаџмент и организација. Завршио је Економски факултет у Нишу, где је и магистрирао и одбранио докторску тезу под називом „Холистичка организација менаџмента пословног система“. Рођен је 1955. године у Новом Пазару. Решењем Владе Републике Србије од 11. фебруара 2016. године именован је за председника Надзорног одбора ЈП „Србијагас“. Тренутно је проректор Универзитета у Новом Пазару и редовни професор на Катедри за менаџмент и организацију. Са највишом оценом завршио је и Школу Резервних официра у Билећи, као најбољи питомац у класи.
Од 2013-2014. године проф. др Муамер Реџовић био је председник Управног одбора Националне агенције за регионални развој, од 2014-2015. године био је директор, као и председник Управног одбора Агенције за приватизацију и предавач на Београдској пословној школи, и то на предмету Стратегијски Финансијски менаџмент (на специјалистичким студијама). Од 1991-1995. године био је генерални директор фабрике обуће „РАС“ Нови Пазар, а потом генерални директор „BK-TRADE“ Москва. У Русији је био и генерални директор предузећа „TRADE CONSTRUCTION“, а у Канади заменик председника компаније „BK Family holding“. Од 1999-2012. године радио је као проректор за развој на Универзитету у Новом Пазару, затим генерални директор предузећа „Европа“ Нови Пазар, председник Управног одбора фабрике „Полет“ из тог града, као и регионални менаџер београдског „Ветфарма“. Био је и шеф тима „Телекома Србије“ за телефонизацију мрежне групе 020, директор „ЕУ – Инкотекс“ Ниш и директор Редека, такође из Ниша.
Проф. др Муамер Реџовић радио је на бројним пројектима увођења савремене организације и систематизације новог менаџмента у више предузећа, међу којима: „РАС“, ПД „Европа“ и АД „Полет“ из Новог Пазара, „МКТ“ Москва, „BATT“ Алма Ата, Казахстан, „Сибиргас“ Тобољск итд. Такође, учествовао је и у пројектима изградње и пуштања у рад здања Централне банке Руске Федерације, од идеје до реализације био је иза пројекта компензационих послова ради наплате потраживања за утрошену струју код дужника у Русији, а његово име стоји и иза пројеката организације трговинских ланаца кроз компензационе послове на Кубањској области у РФ. Учествовао је и у организацији и спровођењу пројекта фиксне телефонизације мрежне групе „020“ Телекома Србије. Радио је и на изради бизнис планова и економске оправданости за: мобилну телефонију Киргизије, Универзитет у Јакутији, Русији, Аеродром Внуково, Трговински ланац Кубањ у Краснодару, аеродром и спортско рекреатирни центар у Узбекистану.
Проф. др Муамер Реџовић говори пет језика: руски, немачки, италијански, еглески и турски. Ожењен је, отац двоје деце и деда троје унучади.
Весна Ракочевић, члан
Вељко Ковачевић, члан
Горан Медаковић, члан
Вељко Милошевић, члан
Структура запослених
Јавно предузеце “Србијагас” има 1.105 запослених. У квалификационој структури запослених у ЈП “СРБИЈАГАС”, Нови Сад највише има запослених са високом стручном спремом (укупно 478 запослених или 43,3%), затим са средњом стручном спремом (укупно 376 запослених или 34%), следе запослени са вишом стручном спремом (укупно 100 запослених или 9,0%), потом квалификовани радници (укупно 89 запослених или 8,1%), високо квалификовани радници ( 36 запослених тј. 3,2%) неквалификовани радници (14 запослених или 1,3%) и полу-квалификовани радници (12 запослених или 1,1%).
Преглед запослених по квалификационој структури у ЈП „Србијагас“ Нови Сад на дан 31.12.2016. године
Компанија располаже добром кадровском основом, обједињује знања и искуства стечена дугогодишњим радом пре свега у области транспорта и дистрибуције, као и складиштења природног гаса и јавног снабдевања. Непрекидно унапређујући пословност, односом пуним поштовања, стиче се поверење и негује припадност заједничким циљевима.