Као што смо већ навели, једна од мера безбедности је подизање нивоа техничке културе потрошача. Јавно предузеће “Србијагас” се сматра обавезним да своје будуће потрошаче укратко упозна са основним појмовима гасне технике.
Гас или плин, су речи за исти појам са којима ће се грађани сусретати у зависности од порекла литературе или изведених речи које се употребљавају у гасној техници. Гас је мешавина једињења угљеника и водоника, а врсте гаса се разликују по преовлађујућем једињењу и по начину настанка. Ми ћемо користити природни земни гас, домаћи и руски, који по класификацији спада у другу групу и садржи око 96% метана (CH4), око 2% виших угљоводоника (етан, пропан, бутан…), 2% несагоривих гасова (азот, угљен-диоксид). Доња топлотна моћ природног гаса износи око 33.500 KJ/m3, или око 8000 kcal/m3.
Природни земни гас је без боје, укуса и мириса и лакши је од ваздуха.
Транзитни гасоводи за међународни транспорт, служе за транспорт великих количина природног гаса из једне у другу или више земаља.
Магистрални гасовод-мрежа високог притиска (50 bar) служи за транспорт гаса унутар једне земље или већег подручја унутар земље, најчешће од места производње или увоза, односно од места преузимања до потрошачких центара или великих индустријских потрошача закључно са главним мерно-регулационим станицама (ГМРС).
Дистрибутивни гасовод средњег притиска (од 6 – 16 bar) тј. дистрибутивна гасна мрежа, која се од магистралног гасовода одваја преко главних мерно-регулационих станица, дистрибуира гас до великих потрошача. Гасовод средњег притиска је израђен од челичних бешавних цеви. Мрежа ниског притиска израђена је од челичних и полиетиленских цеви (ПЕ), у којима је притисак до 6 bar, а почиње од мерно-регулационих станица широке потрошње и завршава се мерно-регулационим сетом.
Мерно-регулациона станица (МРС) се уграђује на местима предаје природног гаса већим потрошачима. То је станица са опремом (вентил, засун) и уређајима за мерење и регулацију протока (регулатор притиска и гасно бројило) и уређајима сигурности, где се притисак гаса снижава на потребан притисак.
Кућни мерно-регулациони сет (КМРС) се поставља код потрошача (обично на фасади) у металној кутији и садржи бројило за очитавање утрошка гаса, регулатор притиска са блок вентилом, филтером за гас и доводним вентилом. Ту се гас из дистрибутивне градске мреже прочисти (филтрира) и аутоматски смањује притисак са 1-4 bar на око 20-25 mbar надпритиска и доводи у кућну инсталацију.
Кућни прикључак је цевовод од дистрибутивне уличне мреже до главног вентила (гасне славине) на кућно мерно-регулационом сету. Унутрашња гасна инсталација почиње иза мерног уређаја, а завршава се на врху канала за одвод продуката сагоревања у атмосферу.
Трошила гаса су уређаји и апарати који служе у домаћинству за грејање просторија и воде, кување, прање и слично. Уређаји који су већи потрошачи гаса су: шпорети, пећи, котлови, камини, проточни бојлери, грејалице…
„Пилот“ пламен је пламичак, мањи од пламена свеће, који непрекидно гори и који служи код аутоматске регулације да би активирао горионик. Уместо пилот пламена служи и електрична варница за паљење гаса.
Паљење гаса се врши пилот пламеном, шибицом или варницом. Температура самозапаљења гаса је 640℃. Да би гас горео, треба вентилацијом обезбедити кисеоник, а димњаком одвести угљен-диоксид и водену пару која се ослобађа сагоревањем. У кућним трошилима гас развија температуру од 1000-1400℃. Степен корисности је однос искоришћене и доведене топлоте трошила.
Топлотни капацитет трошила је количина топлоте које трошило корисно даје и изражава се у KW или kJ/s.
Стандардни m3 гаса је природни гас на температури 15℃ и 1013,25 mbar притиска и доње топлотне моћи Hd=33338 kЈ/m3.