Домаћинства, за грејање просторија, загревања воде и кување, углавном користе дрва, угаљ, лож уље, електричну енергију, соларну енергију и гас. Електрична енергија свакако има низ познатих предности у односу на друге енергенте. Политиком цена све више ће се дестимулисати коришћење елекричне енергије за загревање, па ће се на тај начин елиминисати као енергент. Мане и предности дрва, угља и лож уља, најраспрострањенијих видова коришћења енергије код нас, добро су познате нашим грађанима. Соларна енергија нема масовну примену и углавном се користи за загревање воде.
Актуелни токови на светском тржишту енергената указују на растућу улогу и значај природног гаса. Процене резерви природног гаса указују на количине довољне за наредних 100 година. Усклађени развој три “Е” (енергија, економија, екологија) природном гасу даје предност у односу на друга конвенцијална горива. Због тога се гас сматра енергентом у експанзији, односно енергентом XXИ века.
Стратегија дугорочног развоја енергетике Србије у периоду до 2020. године, са визијом до 2050. године, истиче гас као енергетски извор 21.века и еколошки најприхватљивије конвенционално гориво.
Нашим стандардима су утврђени високи захтеви које треба да испуне гасовита горива за коришћење у домаћинству. Постоје четири групе гасовитих горива. По класификацији гасовитих горива, у другу групу спадају земни гасови из природних налазишта, богати метаном. У Србији се користити природни гас друге групе из Русије (Сибира) и из Баната. Природни гас се увози преко Мађарске, (улаз код Хоргоша), а у току је изградња прикључка из Бугарске.
Природни гас уз угаљ и остала чврста горива, једини је примарни облик енергије који се, уз елементарну припрему, може непосредно употребљавати. Сви остали облици енергије (сирова нафта, водена снага, нуклеарно гориво И сл.) морају се трансформисати у погодније облике (деривате нафте, електрична енергија, водена пара или врела вода).То захтева градњу постројења за енергетске трансформације, уз одређене губитке и велике инвестиције. Због тога је оправдано настојање да се што више природног гаса непосредно употребљава.
Непосредном употребом природног гаса може се у домаћинствима задовољити од 80-85% енергетских потреба (грејање просторија, кување, припрема топле воде). Употребом гаса у појединачним ложиштима за грејање, постиже се већа ефикасност него употребом вреле воде из топлана и котларница. У поређењу са централним топловодним системима, развођење природног гаса дистрибутивном мрежом има и других предности мање инвестиције, јер није потребна изградња топлана и котларница; гасна мрежа је јефтинија од вреловодне, која мора бити топлотно изолована и мора имати топлотни вод. Употреба природног гаса, уз остало, има и предност што се њиме минимално загађује околина. Природни гас не садржи загађиваче, па се његовим сагоревањем добија само угљен-диоксид и водена пара.
Практичне предности гаса су:
- прикључењем на цевну мрежу за развод гаса иза кућне мерно-регулационе станице престају бриге о транспорту и складиштењу као код угља и дрва,
- утрошени гас плаћа се месечно, након потрошње,
- степен искоришћења је висок (нема губитака на почетно грејање плоче за кување и слично),
- нема проблема око паљења и одржавања ватре, нема пепела и шљаке, нечистоће око ложишта,
- котларница на гас се може поставити на тавану, чиме се штеди простор у подруму,
- комбиновани котлови-бојлери се могу поставити у купатило за етажно грејање и загревање воде у стану,
- постојећа ложишта за друге врсте горива се могу користити за гас променом горионика код котлова за етажно (централно) грејање, монтажом пламеника у каљеву пећ као и монтажом горионика у одговарајуће пећи за чврста горива,
- прирпдни гас је универзални носилац енергије који омогућује модернизацију и повећање економичности многих индустријских, технолошких процеса и постројења уз мање загађење животне средине,
- природни гас се може користити као сировина у хемијској индустрији за производњу водоника, метана, амонијака, чађи… Отварају се нове перспективе развоја у нашој средини,
- могућа је потпуна аутоматизација процеса сагоревања природног гаса за постројење са широким опсегом оптерећења И високим степеном корисности,
употребом гаса стварају се могућности И отварају се нове перспецтиве развоја индустрије и предузетништва.
Најозбиљнији недостатак природног гаса, свакако је опасност од експлозије. Од самог почетка експлоатације то је представљало највећи проблем, па је у стогодишњем развоју дистрибуције и употребе гаса тежиште било на мерама безбедности. Данас су техничке карактеристике гасних инсталација, постројења и трошила такве да је ниво опасности, у поређењу са осталим изворима енергије, сведен на минимум.