У периоду од 2015-2019. године Јавно предузеће „Србијагас“ остварило је укупну нето добит од 33,1 милијарду динара, односно 280 милиона евра. Тренд успешног пословања настављен је и у 2020. години, тако да је први квартал завршен са нето добити у износу од безмало две милијарде динара. Србијагас је, према објављеним подацима у 2018. години, узимајући у обзир пословну добит, са чак 63% учествовао у укупном профиту јавног сектора Србије! Ово је на данашњој конференцији за новинаре у Београду изјавио генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић представљајући пословне резултате националне гасне компаније и уједно одговарајући на, како је рекао – сада већ „легенду“ о Србијагасу као губиташу, који то већ годинама више није.
Он се осврнуо на пословање предузећа у периоду од 2008. године, од када је на месту генералног директора, рекавши да је то била година велике економске кризе и да је Србијагас, годинама за редом, куповао кубни метар гаса за 2, а продавао га за 1 динар и уз то 30% продатог гаса му се није плаћао. То је, како је нагласио директор, неко морао да плати, јер је гас берзанска роба, највећим делом га увозимо и све обавезе према добављачу су морале да буду измирене.
-То је била државна социјална политика, скупа, али једина могућа. Никоме није зафалио ни један кубни метар гаса, никога нисмо искључили. У тренутку када је Србијагас дуговао 1,7 милијарди евра, јавна предузећа и грађани Србије дуговали су Србијагасу 2,4 милијарде. Седам пута је, годину за годину, на иницијативу Владе Републике Србије, Скупштина доносила Закон о задужењу Србијагаса за текућу ликвидност. После 2016. године улазимо у реалне билансе, комплетно књиговодство Србијагаса ради се по међународним рачуноводственим стандардима, нето добитак је у последње 3 године преко 5 милијарди динара сваке године, а компанија је примера ради у 2017. години имала позитивне ефекте по крусним разликама од чак 10,4 милијарди динара. Србијагас је, конверзијом својих потраживања у капитал, и то у износу од 684 милиона евра, омогућио другим компанијама да наставе са радом и ако су биле у изразито тешком финансијском положају. И то је био део социјалне политике, истакао је Душан Бајатовић наводећи овде још и то да је од 1. октобра 2019. године из Србијагсаа издвојен „Транспортгас Србија“, који сада делује самостално и сам остварује добит.
Говорећи о потрошњи гаса, он је изнео податак да је она у последње три године повећана за 30% и да износи око 2,1 милијарду кубних метара, што је био ниво пре економске кризе. Цена гаса, како је објаснио, не утиче примарно на потрошњу плавог горива у Републици Србији, будући да на потрошњу, пре свега, утичу стање економије и временски услови током зимског периода и грејне сезоне.
-Годинама уназад, од доношења цене гаса од 137 долара за 1.000 кубних метара, није се мењала цена гаса за домаћинства, тако да је само по том основу Србијагас изгубио близу 8 милијарди динара. Ипак, важно је да кажемо да подизања цене гаса за индивидуалне потрошаче неће бити и да природни гас остаје и даље најповољнији и еколошки најбољи енергент, казао је директор Србијагаса.
Он је изнео и податке о улагањима у претходном периоду и притом рекао да је од 2009. године до данас Србијагас инвестирао 870 милиона евра у изградњу челичне дистрибутивне гасне мреже, разводне гасоводе високог притиска и у мрежу ниског притиска на подручју целе Републике. Уговорено је и највећим делом изграђено, како је рекао, 1.819 км челичних гасовода, 15.512 км мреже ниског притиска до 4 бара и око 160 километара великих гасовода високог притиска. Много је урађено на плану гасификације али доста тога и предстоји. У плану је изградња гасоводне инфраструктуре Колубарског и Мачванског округа, Борског и Зајечарског, Топличког, Јабланичког, Пиротског и Пчињског округа.
-У току је 88 пројеката гасификације, уговорена је изградња преко 17 хиљада километара дистрибутивне мреже и стварање услова за прикључење преко 128 хиљада домаћинстава са могућношћу даљег повећања до 500.000, истакао је Бајатовић. Он се посебно осврнуо на гасификацију Београда, где је у плану да се на гасну мрежу прикључи преко 250.000 индивидуалних потрошача. Добар пример примене гаса у области заштите животне средине и смањења аерозагађења јесте гасификација локалитета око хале Пионир и улице Деспота Стефана, где ће се, како је истакао директор Бајатовић, изградњом гасовода у дужини од 1,5 километар постићи смањење потрошње мазута за 12 хиљада тона и самим тим смањење загађења ваздуха.
Директор је на данашњој конференцији за новинаре одржаној у хотелу „Хајат“ у Београду, изнео и детаље новог модела прикључења на гасну мрежу, будући да је садашња цена прикључка на систем Србијагаса око 950 евра и да је одлучено да се ови трошкови смање и свим домаћинствима понуде нови повољнији услови, управо у циљу заштите животне средине, имајући у виду да су индивидуална ложишта највећи загађивачи.
-Цена прикључка биће 780 евра са могућношћу плаћања у 36 месечних рата. Рачун за гас ће имати два дела, један ће се односити на измирање обавеза за потрошени гас, а други део ће бити трошак прикључења на 36 рата. Ми нећемо тражити никакве менице нити гаранције и свесни смо да ту постоји ризик за Србијагас, али ми смо спремни да то прихватимо и да то финансирамо из текуће ликвидности. Предуслов за спровођење ове акције јесте измена одредби Правилника о посебној врсти објеката и радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката и радова који се изводе на основу решења о одобрењу за извођење радова и обиму и садржају техничке документације која се прилаже уз захтев, који се очекује да буде усвојен на нивoу Републике. Локалне самоуправе треба да се одрекну таксе за прикључивање, која се креће од 400 до 1.200 евра, јер је у интересу сваке општине да својим грађанима олакша прикључење на гасну мрежу, рекао је генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић.
За ову акцију прикључења, која би могла да крене од 1. јула, Србијагас има већ на располагању 25.000 кућних мерно регулационих сетова, додао је директор и рекао да се размишља и о уградњи тзв. „паметних“ сетова, који би омогућили даљинско очитавање и управљање, али у некој следећој фази овог посла, као и о додатним погодностима за кориснике од попуста од 20% за оне који се за прикључак одлуче у току изградње дистрибутивне мреже до обезбеђења партнерских компанија за уградњу унутрашњих гасних инсталација.
Београд, 16. јуна 2020. године Служба за односе с јавношћу и маркетинг
