Генерални директор Србијагаса ДУШАН БАЈАТОВИЋ учествује у раду 11. Међународног форума „Енергетска безбедност и перспективе развоја“, који се од 25-28. јуна одржава у Санкт Петербургу. Он је, у оквиру Пленарног заседања под називом „Гасна индустрија у условима трансформације светске енергетике“, изложио, пре свега, глобална разматрања о светском тржишту енергената, нарочито природног гаса, где је истакао да су Европи потребни нови инфраструктурни пројекти Северни ток 2 и Турски ток, уколико жели да обезбеди довољно енергената по конкурентним ценама.
-Удео природног гаса у енергетском миксу ће порасти са 23 на 26 посто у наредних неколико година, а само ЛНГ снабдевање, чији ће удео значајно расти до 2045. године, неће моћи да одговори на све изазове и процењени геп од 400 милијарди кубних метара на годишњем нивоу. Питање производње гаса у Европи постаје све израженије као последица пада производње, нарочито у Холандији и Норвешкој. Да би Америка могла да достави Европи више од 20 милијарди кубних метара годишње на комерцијалној основи, потребна је цена од 105 долара за барел. Зато се поставља питање ко заиста има капацитете, производне и логистичке, да испоручи потребне количине гаса потрошачима у Европи и да попуни већ поменути геп? Једино руски гас даје одговор на то. Једноставно, нема решења гасне једначине у Европи, а и у Србији, без руског гаса, истакао је Душан Бајатовић. Његова презентација управо је и носила назив „Гасна једначина. Изазови снабдевања гасом региона Балкана“.
Он је и овом приликом поновио да су све земље југоисточне Европе увозно зависне, али и да имају неразвијену гасну инфраструктуру. Кључно је, каже, да не останете без енергената и да обезбедите доступност свих енергената у енергетском миксу.
-Србији је куповина по међународном уговору са руским партнером, за разлику од набавке на хабовима, донела уштеду од 163 милиона евра на период од две године. Ми имамо максималну флексибилност уговора, повлачимо онолико гаса колико нам треба и када нам треба, без икаквих пенала, а то су велике предности. Србија је почела градњу магистралног гасовода од бугарске до мађарске границе. То се ради по европским правилима и по нашем Закону о енергетици који је у свему имплементирао Трећи енергетски пакет. Изградњом тог гасовода, ми заправо диверсификујемо ризике у транспорту гаса, и то је за нас веома важно. Србијагас активно ради на неколико приоритетних пројеката, проширењу складишних капацитета у ПСГ Банатски Двор, али и сагледава могућности изградње додатног складишта у Српском Итебеју. Ради се и на проширењу транспортне и дистрибутивне мреже, планирању и изградњи нових интерконекција и потенцијалима за изградњу гасних електрана у највећим српским градовима, казао је директор Србијагаса.
Иначе, Пленарним заседањем председавао је ОЛЕГ АКСЈУТИН, заменик председника Управе руске компаније „Гаспром“, а у раду овог Међународног енергетског форума учествовали су чланови Владе Руске Федерације, представници Државне думе, директори нафтних и гасних компанија, образовних установа и истраживачких институција . Теме о којима ће бити речи, поред природног гаса у постизању еколошких циљева ЕУ, биће и области развоја ефикасних технологија у енергетици, перспективе заједничких пројеката, технолошки трендови и дигитална трансформација енергетских објеката.
Санкт Петербург, 26. јун 2019. године Служба за односе с јавношћу и маркетинг
