Све земље југоисточне Европе су увозно зависне и имају неразвијену гасну инфраструктуру. Сада је већ сасвим извесно да ће у будућности, када се заврше Северни ток 2, Турски ток, Сила Сибира и други гасоводи који се раде у оквиру руско кинеског аранжамана, расти улога ЛНГ-а и да ће се, самим тим, мењати структура тржишта, тако да ће бити интересантно шта ће у тој озбиљној енергетској и геополитичкој утакмици, урадити Европа, како ће се понашати Русија, шта ће се дешавати у Азији, а шта ће бити са покушајима Америке да свој шел гас испоручи Старом континенту. Одговарајући на ова питања генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић, говорећи на данас одржаном Округлом столу под називом “Гасна једначина – изазови снабдевања гасом”, у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду, рекао је да “гасна једначина у Европи, а и у Србији, тешко може да се замисли без руског гаса”.
-Да ли је могуће без Русије решити гасну једначину у Европи, одговор је „не“, али ако је одговор „не“, шта се онда дешава са улогом америчких испоручилаца, како ће Европа, која пре свега кроз регулаторне норме, али не и са могућношћу супституције, жели да смањи геополитички утицај Русије на европско тржиште, и на крају, како ће оно што се дешава у Азији, која ће расти огромним темпом, утицати и на цене и на производњу и на допремање гаса. Према томе, удео ЛНГ-а рашће до 2045. године, самим тим ће се процентуално смањивати учешће цевног транспорта. Једноставно, већ после 2025. године ће се јавити геп, биће дакле већа потражња него производња гаса и то ће утицати на конјунктуру. У свим сценаријима процене потрошње гаса у будућности, Европа ће бити суочена са гепом од скоро 400 милијарди кубика гаса на годишњем нивоу. Кључно је да не останете без енергената, да обезбедите доступност свих енергената у енергетском миксу. Ми хоћемо да знамо шта су нам избори а Србија мора добро да размисли за кога ће се везати. Куповина по међународном уговору са руским партнером, за разлику од набавке на хабовима, донела је уштеду од 163 милиона евра. Ми имамо максималну флексибилност уговора, повлачимо онолико колико нам треба, када нам треба, без икаквих пенала, а то су велике предности. Магистрални гасовод од бугарске до мађарске границе ради се искључиво по европским правилима. Ми у Србији овај гасовод радимо по нашем Закону о енергетици који је у свему имплементирао Трећи енергетски пакет. Шта год да се деси у будућности, изградњом овог гасовода ми заправо диверсификујемо ризике у транспорту гаса. За сигурност снабдевања и будућност важна су и складишта гаса. Ми ћемо прошити Банатски Двор, изградићемо и једно ново складиште, а поред проширења складишних капацитета радићемо и на изградњи нових интерконекција, проширењу транспортне мреже, гасификацији општина и градова у Србији и јачању потенцијала за изградњу гасних електрана, истакао је у свом излагању генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић.
Поред њега у раду овог Округлог стола учествовали су и Сергеј Комлев, руководилац Департмана за уговоре о гасу и цене у Гаспромекспорту, затим Марк Антонио Ел Мазега, директор Центра за енергетику при Француском институту за међународне односе и Детлеф Вајдеман, члан Извршног одбора чешког гасног складишта „Moravia Gas Storage“.
Један од челних људи Гаспромекспорта истакао је да су испоруке руског гаса за европско тржиште рекордне и да је јасно да ниједна друга земља није могла да постигне такве фантастичне резултате и да испуни све већу потражњу за природним гасом, као што је то Русија. И у тешким економским условима, због успореног развоја европске привреде, Гаспром је успео да повећа испоруку у прва три квартала ове године за 8 милијарди кубних метара. Италија је сада наш други највећи купац, иако је то раније била Турска, где је сада економска криза нарочито изражена тако да су Турци смањили потрошњу гаса. Стопа искришћености транспортних капацитета код нас је, рецимо у случају Северног тока, чак изнад капацитета гасовода, а примера ради код ЛНГ-а, само 25% тих терминала се користи. Оно што је израчунала и Међународна агенција за енергетику то је да ће 2030. године бити потребно 81 милијарда додатних количина гаса за Европу. Гаспром ће ту имати велку улогу и моћи ће да обезбеди ту додатну потрошњу. Процена је да ће до 2040. године руски гас чинити више од 30% гаса у Европи, напоменуо је Комлев.
Гасна индустрија мораће да се трансформише, казао је Марк Антонио Ел Мазега, додајући да смо суочени са климатским променама, порастом температуре и да ће индустрија природног гаса моати да се прилагоди декарбонизацији, односно смањењу штетног утицаја коришћења тог енергента у индустрији. Ипак, растуће потребе за плавим горивом на кључно место стављају Гаспром који ће имати велику улогу у повећању испорука за европске потрошаче.
Природни гас је успешна прича, сматра Детлеф Вајдеман, који је на примеру снабдевања гаса у Немачкој и Чешкој заправо представио тржиште гаса у Европи. Он је навео да се енергетски микс примера ради у Немачкој прилично променио у користи обновљивих извора енергије, али да природни гас и даље има незаменљиву улогу, нарочито у зимским месецима. Такође је истакао да се производња гаса у Норвешкој смањује и да је руски гас и у овом делу Европе незаменљив.
Округли сто у Огранку САНУ у Новом Саду отворио је академик Стеван Пилиповић, председник Огранка, а модератори скупа су у име Србијагаса и САНУ били Драгиша Мартиновић и академик Теодор Атанацковић.
Нови Сад, 14. децембра 2018. године
Служба за односе с јавношћу и маркетинг
Ostale vesti
